Šta je hipotireoidizam - dijagnoza - ishrana + jelovnik
Hipotireoidizam je jedno od najčešćih oboljenja štitaste žlezde i nastaje kada ona ne proizvodi dovoljno hormona T3 i T4. Ovi hormoni imaju ulogu u regulaciji metabolizma, energije i rada gotovo svih organa u telu. Nedostatak hormona dovodi do niza simptoma koji mogu značajno uticati na kvalitet života – od umora i usporenosti do problema sa telesnom težinom. U ovom tekstu saznaćete šta je hipotireoidizam, kako se dijagnostikuje, koji su njegovi glavni simptomi, kakva ishrana može pomoći i dobićete primer jelovnika prilagođenog osobama sa ovim stanjem.
Osobama koje imaju problema sa radom štitne žlezde se preporučuje da pravilno poštuju uputstva o ishrani na osnovu plana ishrane, napravljenog od strane nutricioniste, koji ima iskustva u radu sa osobama koje imaju hipotireoidizam.
Planovi ishrane se izrađuju invidualno – od strane MM Nutrition
Sadržaj
Šta je hipotireoidizam?
Hipotireoidizam (ili hipotiroza) je bolest štitaste (štitne) žlezde, odnosno stanje u organizmu kada štitasta žlezda ne proizvodi dovoljno hormona – T3 (trijodtironin) i T4 (tiroksin). Žašto su ovi hormoni veoma bitni za naš organizam, objasnićemo preko njihove funkcije i načina njihovog nastanka u organizmu.
Sve počinje u našem mozgu, i to tačnije u hipotalamusu. Hipotalamus je fizički mali ali je njegova uloga u našem organizmu ogromna jer povezuje nervni sistem sa endokrinim sistemom. U Hipotalamusu se luči hormon TRH (thyrotropin-releasing hormone), čija je uloga da stimuliše hipofizu koja zatim luči hormon TSH (thyroid-stimulating hormone). TSH, kako mu i naziv govori, je zadužen da stimuliše štitastu žlezdu da proizvodi hormone T4 i T3. Za njihovu sintezu je ključan jod – bez koga štitasta žlezda ne može da radi. Jod je esencijalni mineralni nutrijent, neophodan za normlano funkcionisanje štitne žlezde, i on se isključivo unosi hranom.
T4 – tiroksin (sadrži 4 atoma joda) → proizvodi se u najvećoj količini (oko 80–90% svih hormona štitne).
T3 – trijodtironin (sadrži 3 atoma joda) → proizvodi se u manjoj količini (oko 10–20%), ali je mnogo aktivniji hormon (5–10 puta jači od T4).
Osnovne funkcije hormona štitaste žlezde
- Ubrzavaju ili usporavaju potrošnju energije
- Regulišu rad srca (puls, snaga kontrakcije)
- Pomažu razvoju mozga i nervnog sistema (posebno kod dece i fetusa)
- Važni su za rast kostiju i mišića
- Utiču na probavu i varenje
- Regulišu telesnu temperaturu organizma
- Stimulišu sintezu proteina i ugljenih hidrata
- Stimulišu pokretljivost creva
- Regulišu kožu, kosu, nokte.
Kako hormoni štitaste žlezde utiču na telesnu težinu?
Hormoni štitaste žlezde T3 i T4 su glavni „regulatori brzine metabolizma“ – oni direktno utiču na to koliko brzo telo sagoreva energiju.
Kada ih ima premalo (hipotireoidizam):
- Metabolizam se usporava → telo troši manje kalorija u mirovanju.
- Bazalni metabolizam (energija potrebna i kad miruješ) opada.
- Hrana se lakše pretvara u masne rezerve.
- Javlja se zadržavanje vode i soli → otečeni izgled lica i tela.
Kao rezultat osoba dobija na kilaži ili ima po teškoće sa mršavljenjem (to može biti +2 do +5 kg, ali kod nekih i više).
Kada ih ima previše (hipertireoidizam):
- Metabolizam ubrzan → telo sagoreva mnogo kalorija čak i u mirovanju.
- Srce lupa brže, mišići rade više, temperatura tela raste.
- Ljudi često imaju pojačan apetit, ali i pored toga mršave.
Kao rezultat osoba gubi kilograme čak i ako unosi više kalorija nego ranije.
Labaratorijska dijagnostika hipotireoidizma
Procena statusa štitaste žlezde podrazumeva određivanje koncentracije TSH, koncentracije hormona štitaste žlezde i određivanje koncentracije vezujućih proteina u serumu.
Pacijent može imati ozbiljan poremećaj štitaste žlezde, kao što je struma ili kancer, a da još uvek ima koncentracije hormona štitaste žlezde u serumu u opsegu referentnog intervala. Jako je bitno postaviti dijagnozu subkliničku formu smanjene funkcije štitaste žlezde (koja se zasniva na laboratorijskoj dijagnostici- subklinički hipotiroidizam) jer pacijenti imaju povećani rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti i tipa 2 dijabetesa.
Faze bolesti hipotireoidizma:
- Eutiroidna faza – štitna žlezda i dalje normalno radi, iako postoji zapaljenje.
- Subklinički hipotireoidizam – TSH raste, ali T3 i T4 su još uvek normalni.
- Klinički hipotireoidizam – TSH visok, T3 i T4 niski → javljaju se simptomi.
Labaratorijski testovi koji se koriste u dijagnostici poremećaja funkcije štitaste žlezde
| Hormon | Skraćenica |
|---|---|
| Ukupni tiroksin | T4 (TT4) |
| Ukupni trijod tironin (3,5,3-trijodotironin) | T3 (TT3) |
| Slobodan tiroksin | FT4 |
| Slobodan trijodotironin | FT3 |
| Tirotropin (tireostimulirajući hormon) | TSH |
| Reversni T3 (3,3,5-trijodotironin) | rT3 |
| Autoimuna bolest štitaste žlezde | AITD (Autoimmune thyroid disease) |
|---|---|
| Autoantitela na tiroglobulin | Anti-Tg |
| Autoantitela na tireoperoksidazu | Anti-TPO At |
| Autoantitela na TSH receptor | Anti-TSHR |
| Tiroidni-stimulišući imunoglobulini | TSI |
| Tirotropin-vezujući inhibitorni imunoglobulin | TBII |
Hašimoto tiroiditis i hipotireoidizam
Hašimoto tiroiditis, koji je dobio naziv po japanskom lekaru Hakaru Hashimotu, koji ga je prvi opisao 1912. godine, je autoimuna bolest. To znači da imuni sistem greškom napada sopstvenu štitnu žlezdu kao da je strano telo. Kao posledica tog napada su hronična upala i postepeno uništavanje ćelija štitaste žlezde. Što znači da sa vremenom, ova hronična upala pravi veću štetu i dovodi do smanjenja funkcije štitne žlezde.
Upravo ova smanjena funkcija štitne žlezde dovodi do hipotireoidizma. Ovaj proces se objašnjen kroz tri koraka ispod:
- Hašimoto = autoimuna upala štitne žlezde.
- Imuni sistem napada ćelije štitne žlezde i postepeno je uništava.
- Imuni sistem napada ćelije štitne žlezde i postepeno je uništava.
- Hipotireoidizam = posledica tog napada.
- Kada dovoljno ćelija štitne bude oštećeno → ona više ne može da proizvodi dovoljno hormona (T4 i T3).
- Kada dovoljno ćelija štitne bude oštećeno → ona više ne može da proizvodi dovoljno hormona (T4 i T3).
- Ne nastaje odmah.
- U početku osoba može imati normalnu funkciju (eutiroidna faza).
- Posle može preći u subklinički hipotireoidizam.
- Tek kasnije se razvija klinički hipotireoidizam sa jasnim simptomima.
- U početku osoba može imati normalnu funkciju (eutiroidna faza).
Dakle, Hašimoto ne znači odmah hipotireoidizam, ali u ogromnom broju slučajeva vremenom dovodi do njega.
Glavni simptomi hipotireoidizma
- Umor, pospanost, usporenost
- Gojaznost ili teškoće sa mršavljenjem, lako dobijanje na kilaži
- Suva koža, lomljiva kosa, gubitak kose
- Oticanje lica i kapaka
- Osećaj hladnoće
- Zatvor, problemi sa crevima i varenjem
- Depresivno raspoloženje ili usporenost u razmišljanju
- Kod žena: poremećaji menstruacije i plodnosti
Ishrana kod hipotireoidizma
Namirnice koje su dobre:
Namirnice bogate jodom (ako nema zabrane od strane lekara): morska riba (losos, skuša, haringa, sardine, brancin, orada, morske alge (umereno), jodirana so. Selen – važan za pretvaranje T4 u aktivni T3, prirodni izvor su: brazilski orasi, jaja, riba, semenke suncokreta. Cink – pomaže u funkciji štitaste žlezde: meso, plodovi mora, semenke bundeve. Proteini – pomažu metabolizmu i osećaju sitosti: nemasno meso (piletina, ćuretina, junetina), riba, jaja, mahunarke. Voće i povrće – vlakna pomažu kod zatvora i daju antioksidante, bobičasto voće, nar, kivi, agrumi, šargarepa, spanać, paradajz, tikvice. Vlakna iz povrća pomažu protiv zatvora. Omega-3 masne kiseline – iz ribe, oraha, lanenog semena.
Namirnice koje treba izbegavati:
Treba biti oprezan sa Goitrogenima, jer mogu ometati rad štitaste žlezde ako se jedu u prevelikim količinama, naročito sirove.
U ove namirnice spadaju:
kupus, kelj, brokoli, karfiol, prokel, soja i proizvodi od soje (tofu, sojino mleko) – kuvanjem se njihovo štetno dejstvo znatno smanjuje. Gluten kod osoba sa Hašimoto tireoiditisom (autoimuni uzrok hipotireoze) može pogoršati upalu. Endokrinolozi preporučuju probno izbacivanje glutena i praćenje simptoma. Prerađena hrana i šećeri, pekarski proizvodi, slatkiši, brza hrana – doprinose gojenju i zapaljenju u organizmu. Previše kofeina i alkohola mogu ometati apsorpciju leka i iritirati varenje.
Jelovnik za osobe sa hipotireoidizmom
Primer dnevnog jelovnika prilagođenog za osobe koje imaju hipotireoidizam:
Doručak
- heljdine pahuljice sa grčkim jogurtom
- proteinom,
- orasi
- borovnice,
- dodati preko cejlonski cimet
Ručak
- losos
- grliovano povrće (tikvica, paprika)
- kinoa
- salata sa maslinovim uljem
Užina
- jabuka ili bobičasto voće
- 2-3 brazilska oraha
- 10 badema ili 2 kuvana jaja
- istostirano parče hleba
- rukola
Večera
- grilovana piletina,
- krastavac,
- paradajz,
- semenke bundeve,
- maslinovo ulje,
- začini (bosiljak/origano)