IBS (sindrom iritabilnog creva): simptomi, uzroci, dijagnostika i ishrana

Sve o IBS-u: sindrom iritabilnog creva

Q: Šta je IBS?

IBS (Irritable Bowel Syndrome) je funkcionalni poremećaj rada creva. Nema fizičkog oštećenja creva (rana, tumora, upala), ali su njihov rad i osetljivost poremećeni.

Q: Koji su najčešći simptomi IBS-a?

Najčešći simptomi su bol ili grčevi u stomaku, nadimanje, proliv, zatvor ili naizmenično oba, sluz u stolici, osećaj nepotpunog pražnjenja, kao i umor i anksioznost.

Autor: Marija Milanović
3. novembar 2026.
Čitanje: oko 6 min

Ilustracija sistema za varenje – sindrom iritabilnog creva (IBS)

IBS (Irritable Bowel Syndrome) ili sindrom iritabilnog creva je funkcionalni poremećaj rada creva. U tekstu ispod saznaćete šta je IBS, šta se dešava u organizmu, koji su simptomi i uzroci, kako se postavlja dijagnoza i kako treba da izgleda ishrana.

Šta je IBS?

IBS (Irritable Bowel Syndrome) je funkcionalni poremećaj rada creva. To znači da nema fizičkog oštećenja creva (nema rana, tumora, upala), ali su njihov rad i osetljivost poremećeni.

Predstavlja funkcionalni poremećaj digestivnog sistema, što znači da nema vidljivih oštećenja na crevima kao kod upalnih bolesti – Kronove bolesti ili ulceroznog kolitisa – ali creva ne funkcionišu normalno.

Drugim rečima, creva su zdrava, ali ne rade „u ritmu": previše se stežu, šire ili preterano reaguju na hranu, stres i hormone.

Šematski prikaz creva kod sindroma iritabilnog creva — Infografik koji predstavlja šta je to IBS.

Šta se dešava u organizmu?

Kod IBS-a, nervi u crevima postaju preosetljivi, pa i normalno varenje može izazvati bol ili grčeve. Creva reaguju preterano na stres, hranu ili hormonalne promene.

Mišići u zidu creva se ne kontrahuju pravilno: nekad prebrzo, pa nastaje proliv, a nekad presporo, pa nastaje zatvor. Pored toga, crevna mikroflora je narušena.

Zbog nepravilnih grčeva mišića u zidu creva javljaju se nadutost, bol u stomaku, proliv ili zatvor (ili naizmenično oba). Takođe, creva mogu imati promenu u osetljivosti nerava, pa čovek oseća bol i pri normalnim pokretima creva.

Prikaz mišića i nerava u zidu creva — Šta se dešava u telu osobe koja ima IBS.

Simptomi IBS-a

Bol ili grčevi u stomaku (često se smanjuju nakon pražnjenja creva)
Nadimanje, osećaj „punosti"
Promene u stolici: proliv (česta, vodenasta stolica), zatvor (retka i tvrda stolica) ili naizmenično oba
Sluz u stolici
Osećaj nepotpunog pražnjenja
Umor, anksioznost, oscilacije raspoloženja

Važno je znati: IBS ne izaziva krvarenje, gubitak težine ni temperaturu. Ako se javi nešto od toga, treba isključiti druge, ozbiljnije bolesti (npr. inflamatorne bolesti creva, tumore, celijakiju).

Simptomi IBS-a: bol u stomaku i nadutost — Simptomi koji se javljaju kod osoba koje imaju IBS.

Uzrok nastanka IBS-a

Uzrok nije jedan, već kombinacija faktora:

Stres i psihološki faktori – stres, teskoba i depresija direktno utiču na rad creva.
Nepravilna komunikacija između mozga i creva – nervni signali koji kontrolišu rad creva su poremećeni.
Poremećena mikrobiota – disbalans „dobrih" i „loših" bakterija.
Upala niskog intenziteta nakon infekcija.
Hormonski faktori – kod žena se simptomi često pojačavaju tokom menstruacije.
Nasleđe – postoji blaga genetska predispozicija.

Dijagnostika IBS-a

Ne postoji test koji „otkriva" IBS direktno. Dijagnoza se postavlja isključivanjem drugih bolesti i prema simptomima koji traju najmanje 3 meseca.

Koriste se tzv. Rimski kriterijumi IV, prema kojima osoba ima IBS ako:

ima bol u stomaku bar 1 dan nedeljno u poslednja 3 meseca,
bol je povezan sa pražnjenjem creva i promenom učestalosti ili izgleda stolice.

Lekar može uraditi krvne analize, test na celijakiju, analizu stolice i, po potrebi, kolonoskopiju.

Analiza stolice sa disbiozom je bakteriološka i mikološka analiza stolice, gde se u uzorku dodatno analizira i disbioza. Disbioza je izraz za mikrobnu neravnotežu, između ostalog i crevne flore.

Lekar razgovara sa pacijentom o simptomima IBS-a — Dijagnostika IBS-a.

Ishrana kod IBS-a: FODMAP dijeta

FODMAP su vrste ugljenih hidrata koje se slabo vare i izazivaju gasove i nadutost. Zato se kod IBS-a preporučuje ishrana sa niskim sadržajem FODMAP-a. Preporuka je da se na jelovniku nađu sledeće namirnice:

Namirnice dozvoljene kod IBS-a i nisko FODMAP dijete — Infografik ishrane kod IBS-a

Proteini

Dozvoljeno je:

Jaja
Pileća prsa
Ćureće meso
Ribe: losos, pastrmka, sardina, skuša, tuna (u vodi ili maslinovom ulju)
Morski plodovi: školjke, kozice, lignje (umereno)
Nemasan juneći file ili teletina
Tofu (čvrsti)
Tempeh (u manjim količinama)
Grčki jogurt bez laktoze
Proteinski prah bez laktoze i bez veštačkih zaslađivača (whey isolate ili veganski protein)

Povrće

Umerene porcije, najbolje kuvano ili pečeno.

Tikvice
Bundeva (Hokkaido, do 75 g)
Spanać
Blitva
Krastavac
Zelena salata, rukola, iceberg
Paradajz (u umerenim količinama)
Šargarepa
Paprika
Patlidžan
Rotkvice
Prokelj (do 2–3 komada)
Krompir (posebno batat, do 70 g)

Voće

Nisko FODMAP voće, bogato antioksidansima.

Borovnice (do 40 g)
Jagode
Maline
Kivi (1 komad)
Pomorandža (1 manja)
Banane (samo zrelije, ne prezrele)
Grožđe (do 10–12 bobica)
Limun, limeta

Žitarice i ugljeni hidrati

Pirinač (beli, basmati, integralni umereno)
Ovsene pahuljice (do 40 g, bez glutena)
Heljda
Kinoa
Proso
Kukuruzni griz (palenta)
Bezglutenski hleb / galete (pirinač, heljda, proso)

Primer jelovnika kod IBS-a

Doručak: 3 jaja, ½ avokada, 1 prepečeni hleb, miks zelenih salata
Užina: 2 kivija + šaka badema ili orašastih plodova po želji
Ručak: Filet lososa ili mlevena junetina 150–200 g + grilovana tikvica + bareni krompir (150–200 g) sa kašičicom maslinovog ulja + neka salata po želji
Večera: Pileća supa sa šargarepom i tikvicom: bistra supa od piletine (bez luka i belog luka), kuvana šargarepa, tikvica, malo pirinča ili testenine bez glutena.

Topla supa relaksira creva i pomaže bolju probavu uveče.

Primer doručka koji odgovara ishrani ljudi koji imaju IBS.

Česta pitanja o IBS-u

Šta je IBS?

IBS je funkcionalni poremećaj rada creva. Nema fizičkog oštećenja creva (rana, tumora, upala), ali su njihov rad i osetljivost poremećeni.

Koji su najčešći simptomi IBS-a?

Bol ili grčevi u stomaku, nadimanje, proliv, zatvor ili naizmenično oba, sluz u stolici, osećaj nepotpunog pražnjenja, kao i umor i anksioznost.

Kako se postavlja dijagnoza IBS-a?

Ne postoji test koji direktno otkriva IBS. Dijagnoza se postavlja isključivanjem drugih bolesti i na osnovu simptoma koji traju najmanje 3 meseca, prema Rimskim kriterijumima IV.

Da li IBS izaziva krvarenje ili gubitak težine?

Ne. IBS ne izaziva krvarenje, gubitak težine ni temperaturu. Ako se javi nešto od toga, treba isključiti druga, ozbiljnija oboljenja.

Šta je FODMAP dijeta?

FODMAP su vrste ugljenih hidrata koje se slabo vare i izazivaju gasove i nadutost. Kod IBS-a se preporučuju namirnice sa niskim sadržajem FODMAP-a.

Napomena: Tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled i savet lekara. Ako imate tegobe, obratite se svom lekaru ili gastroenterologu.